Ко је на мрежи: 7 гостију и нема пријављених чланова

Начела веровања

Posted in Начела веровања.

     Баптисти чврсто стоје на основним начелима веровања протестантске Реформације из 16. века: само вера, само милост и само Св. писмо („сола фиде”, „сола гратиа”, „сола сцриптура”). Из њих проистичу сва остала њихова верска начела. Баптисти поштују символе вере, али им не придају догматски значај, већ их сматрају добрим примерима споразума цркве око важних питања вере; њих се не сматра обавезним темељима вере и праксе. Оно чему баптисти приписују највећу важност јесте – лични доживљај Бога у искуству духовног препорода. Баптисти верују да је препород (или наново рођење) Божији духовни захват у људском срцу који потпуно мења човеков морални карактер и поглед на свет.

     Баптисти верују да се човек не рађа као хришћанин (зато што је дете хришћанских родитеља или што припада хришћанској нацији), већ да човек постаје хришћанин у оном тренутку кад се на озбиљан и промишљен начин суочи с Богом, а замоли га да се Он, својим Духом, усели у његово/њено срце. То мора бити свестан, зрео и искрен чин озбиљног и одговорног човека. На тај чин Бог се никад не оглушује, јер он, у ствари, представља човеков одговор на Божији позив упућен свим људима у Светом писму.

     Препород је јединствен духовни догађај који се дешава једном у животу и утиче да цео живот задобије нови правац. Препород није процес, већ се дешава одједном, у тренутку духовног просветљења, кад човек који сагледава свој живот у светлу Божије поруке схвати да је у Божијим очима духовно мртав и кад се покаје због својих греха. Након тога следи процес посвећења, или духовног раста, који се заснива на редовном личном проучавању Светог писма, молитви, активној заједници с другим верницима у оквиру локалне цркве. Тај процес траје цео живот.

     Према томе, баптисти верују да спасење не потиче од добрих дела човека, већ од Божије милости да нас спаси, ако му се искрено покајемо. Међутим, добра дела имају своју велику улогу у животу препорођене особе, јер она долазе као резултат духовно-моралне промене која се у човеку десила. Човек се не спасава добрим делима, већ за добра дела. Дела су доказ и тест вере. Окупљена заједница је увек та која оцењује да ли је неко наново рођен или не. Препорођена особа је спремна за крштење. Крштење је јавна, физичка и симболична потврда духовног препорода који се одиграо у људском срцу. Баптисти верују да без препорода крштење нема никакав духовни значај.

 

     1. Баптисти верују да се Бог најпотпуније објавио људима на два начина, у личности Исуса Христа и путем Светога писма, које нас, такође, усмерава на Спаситеља, Христа. Стога, постоји само један пут до Бога, а то је Спаситељ, Исус Христос, кога свако мора да прихвати као личног Спаситеља. Без те одлуке нико не може да буде спасен, па тако ни да буде прави хришћанин. Одлуку да прихвати Исуса Христа свако мора да донесе сам, добровољно.

     Истине о себи, Спаситељу Исусу Христу и спасењу, Бог је објавио људима у Светом писму, тако да оно представља једини ауторитет за веровање и понашање хришћанина. Свето писмо су написали Духом Божијим надахнути људи, стога оно представља Божију Реч.

     2. Баптисти верују да је Бог управо онакав како се објавио у Св. Писму, Створитељ, Одржитељ и Владар свега видљивог и невидљивог. Он се људима објавио у три лица, као Бог Отац, Син и Свети Дух, објавио се као Света Тројица. Бог је створио свет, а човека је створио по свом обличју.

     3. Исус Христос је јединорођени Божији Син, потпуно Бог и потпуно човек (Богочовек) зачет Светим Духом и рођен од девице Марије. Живео је безгрешним животом и умро мученичком смрћу, распињањем на крст, као жртва за наше грехе и тиме од људи отклонио Божији гнев и отворио врата откупљењу од греха и помирењу с Богом. Трећи дан је васкрсао, а потом се и вазнео на небо, где је заузео положај с десне стране Богу. Он ће поново доћи да суди живима и мртвима.

     4. Свети Дух је трећа божанска особа, једнака у сили, светости и мудрости Богу Оцу и Сину. Он је Бранитељ и Помоћник оних који верују у Исуса Христа као свог Спаситеља; а невернике уверава у грех, неправду и Божији суд.

     5. Баптисти верују да је човек створен као свет, али се затим побунио против Бога и раскинуо заједницу с њим. Тим преступом првог човека, сви људи постали су грешници и склони греху. Као такви, не могу да спасу сами себе и осуђени су на вечну смрт. Међутим, Бог им је својом милошћу обезбедио избављење од греха и вечне смрти, тиме што је послао свог Сина, Исуса Христа, као посредника између себе и људи. Христос је својом жртвом остварио потпуно дело спасења за сваког човека који вером и покајањем то дело прихвати.

     6. Своју одлуку за Христа и духовни препород човек потврђује крштењем у присуству окупљене заједнице, а своју духовну припадност Христовом телу верник исказује и на симболичан начин, учешћем у Вечери Господњој која представља захвалност за дело спасења и обнову завета с Богом и са заједницом која је наша нова духовна породица.

     7. У свакодневном животу баптисти су позвани да редовно прослављају Бога, сами и у заједници с другима, да читају Св. писмо, моле се, воде радостан и осмишљен живот у понизности и спремности на помоћ другима.

 

     Баптисти сматрају да је верска слобода и слобода савести људско право које нам је доделио сам Бог стварајући нас на своју слику. Они се не повлаче из друштвених токова, већ се у њих укључују, верујући да представљају духовно светло и сол, чиме људима указују на Христа и у друштво уносе позитивне промене. Имају веома развијене хуманитарне активности.

     Баптисти себе схватају делом велике хришћанске породице и не сматрају да имају монопол на истину и да се спасење може остварити само у оквиру њиховог верског система. У начелу су отворени за сарадњу са другим хришћанским црквама, али то често у доброј мери зависи од ставова појединих вођа и конкретне ситуације на терену. 

Tags: Baptisti, načela verovanja, verovanje, veroispovest,

Хришћанска баптистичка црква Београд, ул. Слободанке Данке Савић бр. 33, (Звездара, код Цветкове пијаце)

Google мапа Хришћанске баптистичке цркве