U prepunoj, još ne dovršenoj zgradi Hrišcanske baptisticke crkve u Beogradu, održano je prvo bogosluženje nakon detaljnog renoviranja zgrade. Nije to bilo samo obicno, redovno bogosluženje, vec – vencanje.
     U prisustvu gostiju iz više evandeoskih crkava, uz obilat muzicki program i snažnu biblijsko-duhovnu poruku o božanskom poreklu braka i važnosti njegove trajnosti danas, kada je sve nestabilno, u crkvi su odzvanjali radosni zvuci duhovnih pesama raznih muzickih stilova, od klasicnih evandeoskih himni, preko ruskih, jevrejskih, romskih i drugih melodija, do savremenih duhovnih pesama. Bilo je to radosno zajedništvo Božije dece koja od sveg srca slave Hrista i božansku ustanovu braka.

U nedelju 12. septembra na bogosluženju u Hrišćanskoj baptističkoj crkvi u Beogradu gostovali su posebno zanimljivi gosti, mladi Jeverejin koji se obratio Hristu i bračni par Petrovski iz Beograda, ovoj crkvi dobro poznat, koji je pre nekoliko dana imao nesvakidašnje iskustvo, da na Brankovom mostu spase ženu koja je pokušala da se baci u reku. Sigurno nije slučajno što je Samuilo Petrovski toga jutra u ovoj crkvi propovedao o Milosrdnom Samarjaninu. Ovde prenosimo u kratkim crtama iskustvo obraćenja Hristu mladog Jevrejina, Džastina Kagina. Priča je fascinantna, nesvakidašnja, a što je najvažnije – istinita.

Džastin kaže da je oduvek verovao u Boga, revnosno slavio sve jevrejske praznike, pevao u sinagogi, itd. Doduše, njegova vera je bila površna i naivna, i svodila se najčešće na to da od Boga traži devojku s kojom bi mogao da iziđe te večeri, i na slične prohteve. Kao student, odani pripadnik jevrejske vere, otišao je iz SAD-a na studije ekonomije u Japan. Jedan od predmeta iz ekonomije tamo mu predaje profesor Nemac. Jednog dana dolazi do spontanog razgovora s tim profesorom o veri. Na Džastinovo iznenađenje, profesor mu na osnovu principa savremene ekonomije ukazuje na Hrista i tumači savremene događaje u svetu. Odjednom, Džastin počinje da shvata Hristovu poruku spasenja i Njegovu ulogu u svetu danas. Ali ne samo to, počinje da razume i svog, „jevrejskog“ Boga u koga je od detinjstva verovao, ali ga uopšte nije razumeo. Hristos mu je otkrio njegovog Boga! Bio je to trenutak kad Džastin sa zahvalnošću Bogu prihvata Hrista za svog Spasitelja.

Od toga dana njegov život se menja. Prva promena bila je – neopisiva radost. Celog tog prvog dana bio je do te mere ispunjen radošću da je sve vreme poskakivao i igrao, tako da su se svi okretali za njim sa izrazom čuđenja na licu.

Ali, uskoro su nastupili i problemi. Kad je rekao majci, oprezno – da je ne bi suviše šokirao – da je promenio veru, odgovrila mu je: „Samo ako nisi otišao u islam ili u hrišćanstvo!“ A onda se ispravila i rekla: „Neka bude i islam, samo da nije hrišćanstvo!“ Ipak, bilo je upravo hrišćanstvo. Nije pomogao ni njegov pokušaj da objasni da mu je taj Isus, Mesija, doneo pravu sliku o njihovom Bogu, ni bilo kakvo drugo objašnjenje. Ubrzo je u njihovu kuću došao vrhovni, ortodoksni rabin, pokušavajući da mu objasni u kakvu je zabludu upao. Kad ni to nije pomoglo, upućen je k psihijatru, itd. Ipak, Džastin je održao veru u Hrista, koji ga svaki dan iznova fascinira svojom ljubavlju, kako prema njemu, tako i prema svima drugima, uključujući tu i ceo jevrejski narod, za koji se Džastin redovno moli, i poziva i sve nas druge da mu se u tome priključimo.

Džastin je doktorirao ekonomiju, u Dubrovniku se zaljubio u devojku iz Hrvatske, oženio se, dobili su dva sina, priključio se Baptističkoj crkvi, i na fakultetu u Zagrebu predaje ekonomiju.