• 1

    Распоред богослужења

  • 2

    Омладински рад

  • 3

    Музичка служба и слављење

  • 4

    Недељна школа за децу

    На почетке баптистичке цркве у Београду утицале су најмање четири околности: деловање шкотског добротвора Франциса Харфорда Макензија, деловање представника немачке баптистичке цркве из Новог Сада, снажно ширење назаренског покрета у то време и деловање Британског и иностраног библијског друштва (које је било повезано и с Вуковом језичком реформом и преводом Светог писма на српски језик). На самом почетку Баптистичке цркве у Новом Саду крштене су и две жене из Београда, Софија Синковић и Марија Штајнер, а Макензи (који је покушавао да утиче на православно свештенство да народу проповеда чисто еванђеље) је једном младићу из Београда, по имену Светозар Барбуловић, помогао финасијски да оде у Беч ради операције очију. Док је боравио у Бечу Барбуловић је дошао у контакт са Баптистичком црквом и верницима у Бечу, где се обратио Богу и крстио. Макензи га је довео назад  како би проповедао и крштавао. То је био почетак баптистичке цркве у Београду. Било је то током 80-их година 19. века.

    Од 1895. године до Првог светског рата ту групу верника предводио је Петар Лехотски, који је радио у фабрици коже. Још једна немачка породица, Шмит, живела је тада у Београду, а богослужења су се одржавала наизменично код тих двеју породица.

    После Првог светског рата у Београд су доселили баптисти (српске националноти) који су се обратили, или у току рата, или су се вратили из иностранства (углавном из САД-а) где су постали верници. Најистакнутији били су Михајло Вујновић који се обратио у току рата, и Душан Татић који је био повратник из САД. Такође се доселило и неколико чешких баптистичких породица. Црква није имала своју зграду, а богослужења су се одржавала у разним, углавном изнајмљеним просторима. Постојала је, такође, и заједница у Земуну, претежно од верника немачке националности, и кућна заједница у Бежанији. Године 1923., основан је Савез баптиста, па су активности цркве почеле да се одвијају у координацији са осталим црквама у Краљевини СХС. Црква је постепено расла и успостављена је унутрашња структура вођства, организован рад с омладином, започет рад с хором, штампано је и подељено преко 50.000 позивница на богослужења на које се један број људи одазвао и обратио; итд. Такође је значајно да се у то време остварила и добра сарадња цркве с Библиским друштвом и Хришћанском заједницом младих људи (која је тада окупљала углавном православну омладину).

    Године 1931., црква је први пут добила пуновременог проповедника чешке националности, Алоиса Ерлиха, који је био искрени хришћанин, вредан и активан радник, и под његовим вођством баптистички рад у Београду се веома стабилизовао и учврстио, а раније успостављене службе, омладинска и музичка знатно су се развиле. Омладински рад београдске цркве прерастао је у општи југословенски баптистички омладински покрет, чији председник је био сам Ерлих. Он је одмах покренуо и баптистички омладински лист Млади хришћанин који је излазио у саставу часописа Глас еванђеља (који је почео да излази 1923. год.). Један од веома активних женских чланова цркве, Лидија Калмикова (пореклом Рускиња), започела је, и такође веома добро развила рад жена (сестрински рад), који је, такође, прерастао у општи баптистички женски покрет на територији целе Краљевине Југославије.

    Након одласка Ерлиха 31. октобра 1937. на чело баптистичке цркве долази поново један Чех, Вацлав Зборил, под чијим вођством је црква дочекала и Други светски рат. Он је уједно био и председник Савеза баптиста у Краљевини Југославији. У току његове службе купљена је прва зграда за потребе како цркве, тако и прве баптистичке библијске школе у Југославији, у ул. Краља Алекснадра 264. Оснивач и директор школе био је Џон Ален Мор. Међутим, школа је трајала свега нешто више од годину дана, а онда је избио рат па је престала с радом. Проповедничку службу тада је преузео је Људевит Дробни. Током ратних година црква је проживљавала тешке тренутке, а већина чланова се склањала у унутрашњости код рођака и пријатеља.

    После рата у Београд су почели да се досељавају многи баптистички верници из унутрашњости (нарочито из Баије и Лике). Тад се обратио и човек који ће наредних више од пола века бити један од главних вођа баптистичке цркве, не само у Београду, већ и у целој Југославији, проф. др Александар Бирвиш. Он је преузео проповедничку службу 1964. године. Његову службу је карактерисало подизање интелектуалног и академског нивоа баптиста. Данас у Београду делују три баптистичке цркве.

jackpotcity casino